Nakon što sam iznenada odlučio da skoknem do šume u mojoj blizini osmislio sam ovaj recept sa gljivom medena puza. Najavljivali su nevreme, a ja sam se ipak odlučio da odem do šume a ovoga puta bez moje Dite kraljice. Predhodni dan sam išao na jedno gljivarsko druženje, gljiva nije bilo, ali smo se fino podružili a i Dita se poprilično umorila.

Nakon što sam nabrao prvi spanać u našoj maloj bašti u senu odlučim da ću na brzinu otići malo do šume jer me ne drži mesto. I odluka je bila odlična, našao sam nešto prosenjaka i crnih truba koje ću u kiseliti za zimu. A pronađoh odličan komad vukovog mesa i jedan mladi grm medenih puza. Medene puze do sada nisam konzumirao jer one znaju nekome loše sesti na stomak pa sam ih izbegavao do sada. To je uslovno jestiva gljiva i pre bilo kakave pripreme se treba prokuvati i tu vodu odliti. Gledam ja u taj lepi mladi grm puza pa odlučih da ću ih probati.

Dođem kući, a supruga je počela sa pripremom ručka i kada je videla vukovo meso baš mu se obradovala. Odmah je predložila da napravim sa vukovim mesom Vukove prstiće kao prilog uz pire od spanaća. Odmah sam se bacio na posao tako da sam spremio medene puze za mene, a za nju sam pripremio Vukove prstiće.