Probudila me jutros buka koju su pravili majstoru na ulici ispred kuće. Dita se povremeno javlja svojim piskavim lavežom upozoravajući nas da se nešto događa napolju. Ustanem i pogledam kroz prozor i vidim da su nam bagerom iskopali ulicu koja prolazi tik uz naše dvorište gde je parkiram automobil. Majstori kopaju punom parom, a da im nije palo na pameti da nas obaveste da izvezemo automobil, jer kada sve pokopaju ostaćemo zarobljeni do završetka radova.

Na brzinu se obučem, onako vojnički i istrčim iz kuće da vidim da li ga još uvek mogu izvesti. Srećom imao sam još malo vremena da ga izvezem na drugu stranu ulice, a majstori na moj prigovor su ostali hladni, pa izvezite ga sada. Nakon što sam odvezao auto kod komšija u dvorište vratio se kući i povremeno navirujem, pomalo ljut, na prozor i primetim kako jedan od radnika donosi motornu testeru. Odmah izađem iz kuće i priđem uz ogradu da vidim o čemu se radi.

Vidim ja da taj radnik zagleđuje u naše drvo šljive koje se nalazi tik uz ogradu i kada me je primetio reče mi da mora isteći drvo, jer mu smeta da manipulira bagerom. Ne mogu da verujem rečima koje sam čuo pa proveravam sa njim. Dobro sam čuo i naravno da mu nisam dozvolio, malo više je uložio truda i drvo je spašeno. Suprugu nisam budio, ostavio sam je da se naspava dok rešavam krizne siruacije. Ta šljiva nam je prošle godine jedina nešto malo roda odnela, ostale nisu zbog mraza i on je nju hteo odseći. Razmišljajući o svemu što se dogodilo od jutros i kako sam imao sreće da sam bio kod kuće, jer ostali bi mi bez tog drveta šljive, primetih da se bliži vreme ručku pa reših da napravim musaku sa gljivama!