Danas mi je dan za nabavku i moram do prodavnice kako bi obnovio zalihu. Ja inače volim ići u kupovinu, više to volim od moje supruge, iako postoje dani kada mi se baš i ne ide. Da i to mi se događa, oni koji me dobro poznaju znaju da mi skoro nikad nije teško ići u nabavku, uživam birajuću šta ću kupiti, i naravno uvek kupim više od onog što sam isplanirao. Ali, da uvek postoji neko ali, možda znate onu narodnu da uvek postoj jedno "ali" što djevojci sreću kvari, tako je i meni danas. Danas bi radije do šume, sunčan je i lep dan, kao stvoren je za šetnju i šuma me zove, a ja moram do grada u navku!

Što se mora nije teško, je jedna od mojih uzrečica i pakujem se ja za nabavku odlazim i ovog puta je završavam ekspresno. Supruga se poprilično iznenadila kada me je videla da kako sa kesama punih namirnica ulazim u stan. Odmah se presvlačim, a Dita skače i njuška moje pantalone čiji miris prepoznaje i odmah veselo skakuće oko mene veselo vrteći repom. Prepoznala je moju nameru da se spremam za šumu i brzo odlazimo. Na samom izlazu supruga mi dobaci da će u međuvremenu ispeći pola pileta, a da ja napravim prilog kada se vratim jer ona mora poslom do firme jer ima zakazani coaching i da će onda jesti kada se bude vratila!

 Uživao sam u šetnji igrajući se sa Ditom koja je neumorno nosila jednu povrću granu, sa kojom se teško, ali uspešno probijala kroz žbunove. Dolazim kući u dogovoreno vreme, ipak je ovo bila kraća šetnja za lični gušt, supruga odmah preuzima auto i odlazi svojim poslom, upozorila me da će pile biti ispečeno za nekih 10-tak minuta. Dok smišljam koji prilog da napravim, setim se da sam kupio jednu manju konzervu od 250g zelene boranije, i odmah se za nju odlučih. Kako ja volim eksperimentirati u kuhinji sa namirnicama, a pogotovu sa gljivama odluka je pala da u njih dodam gljive i tako napravim prilog za pečenu piletinu!